35 C
Novi Sad
четвртак, 18 јула, 2024

Uslov da prodišemo: Nadležne institucije da izađu iz karantina

Ekologija nije postala prioritet Vlade Srbije, a građani o zagađenjima nisu dobro informisani, kažu predstavnici Koalicije 27, koja je objavila izveštaj o napretku Srbije u evrointegracijama i primeni „ekološkog“ Poglavlja 27. Pored toga, ocenjuju da državne institucije često iznose kontradiktorne i neusklađene podatke o raznim zagađenjima.

Predstavnica Koalicije 27 Tanja Petrović kaže da su tokom rada na izveštaju uočili kako su se srpske institucije tokom pandemije previše zatvorile za građane, posebno u oblasti ekologije. Ona kao jedan od glavnih problema podvlači kontradikotrne podatke koje o zagađenju objavljuju različite institucije, jer to govori o lošem praćenju zagađenja.

Navodi primer podatka Agencije za zaštitu životne sredine i Republičkog zavoda za statistiku (RZS) u vezi sa proizvodnjom otpada u Srbiji tokom 2019. godine: agencija kaže proizvedeno je 12, a RZS 66 miliona tona otpada.

„Svesni smo da koriste drugačije metode u prikupljanju podataka, ali to je ogromna razlika od 5,5 puta. To je u izveštaju nazvano ‘nelogičnim podacima,“ kaže Petrović.

Drugi primer je podatak da je u državnim izveštajima kvalitet 80% površinskih voda u Srbiji ocenjen kao dobar ili vrlo dobar. Kaže da je tu očigledno zanemarena činjenica da se najveći deo otpadnih voda ispušta u reke i potoke, bez ikakvog prečišćavanja, što je opštepoznata činjenica.

Predstavnica Koalicije 27 kao problem navodi i lošu koordinaciju institucija u oblasti upravljanja hemikalijama: Institut za javno zdravlje Batut i Ministarstvo zdravlja nemaju iste podatke o hemijskoj ispravnosti dečjih igračaka, kućne hemije, kozmetike, posuđa: „Rezultat je loša obaveštenost građana o bezbednosti proizvoda koje su možda uneli u svoj dom“.

Prema njenim rečima građani su izašli iz karantina, a sada to treba da učine i institucije. Kao jednu od svetlih tačaka Petrović ocenjuje povlačenje spornog Zakon o vodama za koji niko nije znao da se menja i kako se menja.

Dina Đorđević iz Centra za istraživačko novinarstvo kaže da su im 2020. godinu u Srbiji obeležile priče o zagađenju vazduha. Tada su kako naglašava građani pokazali da im je veoma bitno i da žele da imaju podatke o tome. Među tim pričama izdvaja slučajeve kineske kompanije Ziđin u Boru i železare u Smederevu.

„Bilo je izuzetno teško dolaziti do podataka, gotovo nemoguće dobiti inspekcijske nalaze, institucije su zatvorene, Agencija za zaštitu životne sredine izuzetno je zatvorena za podatke o zagađenju vazduha“, dodaje Đorđević.

Žaklina Živković iz organizacije Polekol kaže da se država nije potrudila da više uključi građane ni tokom usvajanja dobrih zakona o obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti. Napominje da se ekološkim problemima obično bave građani koji imaju neko ugroženo imanje, kao stručnjaci ili su zbog tih dešavanja prosto zabrinuti.

Ipak svima njima se uskraćuje učešće, a primer za to je kako dodaje javna rasprava o kineskoj fabrici guma Linglong u Zrenjaninu na koju mnogi građani nisu pušteni, jer su mu se protivili: „Vlast je iskoristila pandemiju da usvoji procedure koje su značajne za građane, a oni sa druge strane u tome nisu učestvovali“.

Živković kaže da su učinjeni neki pomaci u rešavanju nelegalne gradnje na Uvcu, ali i kroz slučaj bare Reva u Krnjači kada su građani fizički sprečili istovaranje šuta. Ona ocenjuje da su pobede peticijama važne, ali naglašava da one zapravo predstavljaju poraz institucija.

Slavica Pantić iz organizacija Lokalni odgovor u Valjevo podseća da se taj grad već 10, 20 godina suočava sa sa problemom opasnog zagađenja vazduha. Napominje kako više od 250 ljudi u tom gradu prerano izgubi život zbog aerozagađenja.

I pored toga lokalna vlast se, kako dodaje, ponaša neodgovorno, ne sprovodi plan za kvalitetniji vazduh i nenamenski troši sredstva koja su opredeljena za zaštitu životne sredine.

*Mišljenja izražena u ovoj publikaciji ne predstavljaju nužno mišljenja Ambasade Kraljevine Norveške, Balkanskog fonda za demokratiju, Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Država ili njegovih partnera.

novaekonomija.rs

Najnovije
Možda bi Vas interesovalo

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име