Ekologija nije postala prioritet Vlade Srbije, a građani o zagađenjima nisu dobro informisani, kažu predstavnici Koalicije 27, koja je objavila izveštaj o napretku Srbije u evrointegracijama i primeni „ekološkog“ Poglavlja 27. Pored toga, ocenjuju da državne institucije često iznose kontradiktorne i neusklađene podatke o raznim zagađenjima.
Predstavnica Koalicije 27 Tanja Petrović kaže da su tokom rada na izveštaju uočili kako su se srpske institucije tokom pandemije previše zatvorile za građane, posebno u oblasti ekologije. Ona kao jedan od glavnih problema podvlači kontradikotrne podatke koje o zagađenju objavljuju različite institucije, jer to govori o lošem praćenju zagađenja.
Navodi primer podatka Agencije za zaštitu životne sredine i Republičkog zavoda za statistiku (RZS) u vezi sa proizvodnjom otpada u Srbiji tokom 2019. godine: agencija kaže proizvedeno je 12, a RZS 66 miliona tona otpada.
„Svesni smo da koriste drugačije metode u prikupljanju podataka, ali to je ogromna razlika od 5,5 puta. To je u izveštaju nazvano ‘nelogičnim podacima,“ kaže Petrović.
Drugi primer je podatak da je u državnim izveštajima kvalitet 80% površinskih voda u Srbiji ocenjen kao dobar ili vrlo dobar. Kaže da je tu očigledno zanemarena činjenica da se najveći deo otpadnih voda ispušta u reke i potoke, bez ikakvog prečišćavanja, što je opštepoznata činjenica.
Predstavnica Koalicije 27 kao problem navodi i lošu koordinaciju institucija u oblasti upravljanja hemikalijama: Institut za javno zdravlje Batut i Ministarstvo zdravlja nemaju iste podatke o hemijskoj ispravnosti dečjih igračaka, kućne hemije, kozmetike, posuđa: „Rezultat je loša obaveštenost građana o bezbednosti proizvoda koje su možda uneli u svoj dom“.
Prema njenim rečima građani su izašli iz karantina, a sada to treba da učine i institucije. Kao jednu od svetlih tačaka Petrović ocenjuje povlačenje spornog Zakon o vodama za koji niko nije znao da se menja i kako se menja.
Dina Đorđević iz Centra za istraživačko novinarstvo kaže da su im 2020. godinu u Srbiji obeležile priče o zagađenju vazduha. Tada su kako naglašava građani pokazali da im je veoma bitno i da žele da imaju podatke o tome. Među tim pričama izdvaja slučajeve kineske kompanije Ziđin u Boru i železare u Smederevu.
„Bilo je izuzetno teško dolaziti do podataka, gotovo nemoguće dobiti inspekcijske nalaze, institucije su zatvorene, Agencija za zaštitu životne sredine izuzetno je zatvorena za podatke o zagađenju vazduha“, dodaje Đorđević.
Žaklina Živković iz organizacije Polekol kaže da se država nije potrudila da više uključi građane ni tokom usvajanja dobrih zakona o obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti. Napominje da se ekološkim problemima obično bave građani koji imaju neko ugroženo imanje, kao stručnjaci ili su zbog tih dešavanja prosto zabrinuti.
Ipak svima njima se uskraćuje učešće, a primer za to je kako dodaje javna rasprava o kineskoj fabrici guma Linglong u Zrenjaninu na koju mnogi građani nisu pušteni, jer su mu se protivili: „Vlast je iskoristila pandemiju da usvoji procedure koje su značajne za građane, a oni sa druge strane u tome nisu učestvovali“.
Živković kaže da su učinjeni neki pomaci u rešavanju nelegalne gradnje na Uvcu, ali i kroz slučaj bare Reva u Krnjači kada su građani fizički sprečili istovaranje šuta. Ona ocenjuje da su pobede peticijama važne, ali naglašava da one zapravo predstavljaju poraz institucija.
Slavica Pantić iz organizacija Lokalni odgovor u Valjevo podseća da se taj grad već 10, 20 godina suočava sa sa problemom opasnog zagađenja vazduha. Napominje kako više od 250 ljudi u tom gradu prerano izgubi život zbog aerozagađenja.
I pored toga lokalna vlast se, kako dodaje, ponaša neodgovorno, ne sprovodi plan za kvalitetniji vazduh i nenamenski troši sredstva koja su opredeljena za zaštitu životne sredine.
*Mišljenja izražena u ovoj publikaciji ne predstavljaju nužno mišljenja Ambasade Kraljevine Norveške, Balkanskog fonda za demokratiju, Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Država ili njegovih partnera.
novaekonomija.rs